Ове године, између 23. и 30. октобра, Румунија је земља почасни гост Међународног Сајма књига у Београду. Министарство културе Румуније је за београдску публику припремило један од најширих програма догађаја у последњих неколико година.

• Преко 30 румунских аутора ће представити публици књиге преведене на српски језик.
• Преко 30 догађаја на румунском штанду, али и у граду. Тематика се креће – поред савремене прозе и поезије – од књижевности за децу, преко историје и филозофије, до актуелних проблема професионалаца на тржишту књиге
• У дијалозима с румунским гостима биће присутно преко 30 партнера из Србије – писци, преводиоци, новинари, филолози, историчари и уредници.
• Национални штанд Румуније, на површини од 210kvm, са оригиналним дизајном, понудиће различите просторе за излагање књига, одвијање догађаја, професионалне разговоре или зоне за читање и освежење.
• Биће изложено преко 200 наслова – нова издања из румунске белетристике и нон-фицтион књижевности, књижевности за децу, албума, као и из књижевности на српском језику из Румуније, односно књижевности на румунском језику из Србије.
• Графички концепт овог пројекта у свом центру има фигуру најпознатијег румунског песника у Србији, Никите Станескуа. Каталог овогодишњег румунског присуства на Београдском Сајму књига посвећен је књижевном пријатељству између славног песника и писаца и читалаца из Србије

Информације о догађајима који су део програма:

У недељу, 23. октобра, у 18.00 часова, одржаће се званично отварање 65. издања Београдског Сајма књига. Затим следи отварање Штанда Румуније, земље почасног госта, у присуству господина Лучијана Ромашкануа, Министра културе, Њене Ексцеленције госпође Силвије Давидоју, Амбасадорке Румуније у Републици Србији и господина Ливијуа Жикмана, председника Румунског Института за Културу. У финалу прославе биће одржан Песничко-гастрономски рецитал  који ће представити Мирча Динеску.

У понедељак, 24. октобра, у Свечаној сали Српске Академијие Наука и Уметности у Београду, одржаће се сусрет-омаж, Мој пријатељ, Никита, посвећен Никити Станескуу. Том приликом ће бити представљено поновно издање књиге  Београд у 5 пријатеља  (Белград îн 5 приетени), коју је објавила издавачка кућа Трацус Арте. Учествују : Адам Пуслојић, Мирча Динеску, Милош Јанковић (привремени председник, Удружење Књижевника Србије), Јоан Матеј (директор, Министарство Културе), Дејан Мастиловић (директор, издавачка кућа „Филип Вишњић”), Мирча Думитреску (графичар). Модератори су Јоан Кристеску (директор, Национални музеј румунске књижевности) и песник Славомир Гвозденовић.

Под генеричким насловом Фокус: румунска проза данас, одржаће се 5 сусрета, на различите теме, с румунским прозаистима чија су дела недавно преведена на српски језик:  Како смо живели и како смо се „извукли” из комунизма, с Вероником Д. Никулеску, Габријелом Адамештеану и Нађом Парандиловић; Светлост и суровост у румунској прози коју пишу жене, с Дојном Рушти, Татјаном Цибулеак, Јоаном Првулеску, Катарином Јешић; Фасцинација савремених неуроза, с Владом Зографијем, Аугустином Купшом, Александром Рашић; Границе заједничког простора, с Лучијаном Даном Теодоровићем, Радуом Павелом Геом, Јулијаном Чоканом, Александром Шурбатовићем; Букурешт – нова књижевна географија, с Богданом-Александруом Станескуом, Адином Попеску и Игором Маројевићем.

У оквиру две промоције књиге, Раду Параскивеску и Јоана Првулеску ће разговарати о својим романима, Црни лептир, односно  Живот почиње у петак  и  Будућност почиње у понедељак.

Два узбудљива дијалога биће сигурно разговори Габријеле Адамештеану и прозаисте Светислава Басаре, Јесу ли источно-европски аутори ушли у Европу? и Филипа Флоријана с Драганом Великићем,  Јесења књижевна салата.

О поезији ће са својим издавачима из Србије разговарати песници Клаудију Комартин, Славомир Гвозденовић, Космин Перца, Роберт Шербан, Трајан Поп..

Савремена румунска проза ће поново доћи у средиште дискусије приликом промоције антологије Имена која (не) умемо да напишемо  (избор и превод Оана Хергенретер), издавачка кућа Архипелаг, 2022.

Догађај с посебном важношћу, Десеторо без граница, биће прилика за књижевни сусрет између писаца румунског порекла из Србије и писаца српског порекла из Румуније – Валентина Мика, Мирче Лелеа, Маријане Стратулат, Јоана Бабе, Ауроре Ротарју-Плањанин, Славомира Гвозденовића, Љубице Рајкић, Љубинке Перинац-Станков, Борка Илина, Горана Мракића.

На румунском штанду ће бити представљене и друге теме везане за књижевност заједнице румунског порекла: Друштво за румунски језик Војводине направиће омаж реномираном филологу и писцу Радуу Флори. Исто удружење прославиће 70 година од оснивања. Новинска и издавачка кућа „Либертатеа” обележиће својих „75 година белетристике”.

Аполодор се сусреће с Јежурком Јежићем наслов је разговора између списатељица Веронике Д. Никулеску, Луминице Корнеану, Адине Попеску и уреднице Љиљане Маринковић на тему књижевности за децу из обе наше земље и нарочито потребе за узајамним преводима.

У петак, 28. октобра, и у суботу, 29. октобра увече, у седишту Удружења Књижевника Србије, шира публика је позвана на Елецтриц Нигхт И  и  ИИ, када ће текстове румунских аутора читати млади српски глумци (Ђорђе Мариковић и Тамара Томановић). Музичку подлогу обезбедиће два познада ДЈ-а из Румуније.

Као додатак догађајима на књижевне теме, одиграће се и следећи сусрети:

Народна библиотека Србије ће бити домаћин разговора на тему Нова улога културне дипломатије, између историчара и дипломате Адријана Чоројануа, Александре Колаковић, истраживачице на београдском Институту за политичке студије, и Владимира Пиштала, директора Народне библиотеке Србије.

Пројекат „Боокс фор Фриендс” не би био могућ без импресивног броја превода из румунске књижевности, без сарадње између издавача, преводилаца и аутора из обе земље. Догађаји посвећени књижевном превођењу конципирани су посебно ради учвршћивања те сарадње, ради повећавања броја превода румунске и српске књижевности.

Подршка књижевном превођењу, акутна потреба, наслов је једне расправе која може да идентификује решења проблема везаних за подршку превођењу квалитетне књижевности. У њој учествују представници институција из тог домена: Младен Весковић (саветник, Министарство Културе и Информисања Србије), Ливију Жикман (председник, Румунски Институт за Културу), Јоан Кристеску (директор, Национални Музеј Румунске Књижевности), Јоан Матеј (директор, Министарство Културе Румуније).

Зашто волимо и преводимо румунску књижевност?  треба да буде догађај посвећен онима који непосредно доприносе промовисању румунских аутора у Србији. Учествују познати преводиоци као што су Адам Пуслојић, Даниела Попов, Нику Чобану, Ђура Миочиновић, Мариана Дан, СИмона Попов, Оана Хергенретер.

У исту област интересовања, реципрочних превода, уписују се два дана професионалних састанака (у среду, 26. октобра и у четвртак, 27. октобра) на штанду Румуније – Новитети у румунској и српској књижевности. Представници издавачких кућа Арт, Цартиер, Цуртеа Вецхе, Фронтиера, Хуманитас, Немира, Полиром, Треи и књижевне агенције Ливија Стоја, сусрешће се са својим парњацима из издавачких кућа Албатрос, Архипелаг, Блум, Клио, Дарма Боокс, Геопоетика, Хеликс, Креативни центар, Пчелица и Штрик.

На штанду Румуније, под насловом „Разгледнице из Темишвара” биће организовано интерактивно представљање програма Темишвар 2023. – Европска престоница културе, које ће реализовати Влад Таушанче, члан кураторске екипе.

Домаћини догађаја биће познате књижевне личности из обе земље: Луминица Корнеану, Паула Еризану, Славомир Гвозденовић, Оана Хергенретер, Борко Илин, Моника Хуцану, Адина Попеску, Вирђинија Поповић, Роберт Шербан, Даниела Попов, Љубица Шљукић. Превод ће обезбедити Јонела Менгер, Ђура Миочиновић, Симона Попов, Аурора Ротарју-Плањанин, Љубинка Станков Перинац.